Četvrtak, 25. april 2024.

Svečanom akademijom Mašinski fakultet u Beogradu i Katedra za vaduhoplovstvo MF proslavili su osam decenija od kada je 1937. godine počela redovna nastava na Vazduhoplovnoj grupi, tadašnjeg, Tehničkog fakulteta. Uoči akademije, ispred Aerotehničkog instituta MF, svečano je otkriven školski-borbeni avion „Jastreb“ J-21, poklon Ministarstva odbrane RS i Muzeja vazduhoplovstva.

Osam decenija duga tradicija obavezuje sadašnje, kao i buduće generacije, da rade na daljem razvoju i unapređenju vazduhoplovnog inženjerstva u Srbiji i ne dozvole da ono zamre, istakao je pozdravljajući brojne goste, prof. dr Časlav Mitrović, šef Katedre za vazduhoplovstvo.

Osvrnuvši se na „zlatne domete“ srpskog vazduhoplovnog inženjerstva u proteklih 80 godina, dekan MF, prof. dr Radivoje Mitrović je ocenio da je kvalitet nastave konstanta koja je evidentna od osnivanja Katedre. Ta konstanta, dodao je, dominantna je i u drugim oblastima inženjerstva koje se izučavaju na MF, a taj kvalitet stvarale su generacije profesora koji su nastavu na MF podigli na svetski nivo. Kao deo Univerzieta u Beogradu, Mašinski fakultet danas nastoji da daljim unapređenjem kvaliteta nastave, ali i kvalitetom naučnoistraživačkog rada, saradnje sa privredom i međunarodne saradnje, postane i najbolji deo evropskog prostora visokog obrazovanja, podvukao je prof. Mitrović.

Čestitajući Jubilej profesorima i studentima Mašinskog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu, akademik Vladimir Bumbaširević najavio je da se naredne godine biti obeležavaju još dva značajna datuma u istoriji visokog obrazovanja u Srbiji – 210 godina od osnivanja Velike škole u Beogradu i 70 godina od izdvajanja šest tehničkih fakulteta iz Velike tehničke škole, među kojima je i Mašinski fakultet. Od osnivanja do danas, Univerzitet u Beogradu je značajno doprineo ekonomskom, društvenom i kulturnom razvoju zemlje i danas je vodeća obrazovna i naučnoistraživačka institucija u Srbiji i regionu. O kvalitetu najbolje govori činjenica da je Beogradski univerzitet na prestižnoj Šangajskoj listi rangiran među 300 najboljih univerziteta u svetu, a tom uspehu u velikoj meri dorpineli su i Mašinski fakultet i Katedra za vazduhoplovstvo, naglasio je rektor Beogradskog univerziteta.

Mašinski fakultet je fakultet koji treba da se ponosi svojom tradicijom, jer je to institucija koja ima prošlost, sadašnjost, ali i dobru budućnost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Vladimir Popović. S tim u vezi, on je naglasio da MPNTR prepoznaje značaj i podržava institucije kao što je MF koji osim izvrnosti u nauci, neguje i relevantnost, koja je u Srbiji, na žalost, na niskom nivou. U tom smislu, Katedra za vazduhoplovstvo uvek je bila elitna, zaključio je prof. Popović.

Povodom proslave 80-godišnjice od uvođenja redovne nastave u oblasti vazduhoplovstva, Katedra je dobila veliki broj pisama sa čestitkama, među kojima je i poruka predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, akademika Vladimira Kostića u kojoj članovima Katedre čestita na istrajnosti i vođenju kvalitetne nastave.

Svečana akademija bila je prilika da se profesorima Katedre za vazduhoplovstvo u penziji, institucijama i pojedincima koji su pomogli rad Katedre uruče posebne zahvalnice. Za izuzetnu istrajnost i posvećenost obrazovanju generacija studenata u oblasti vazduhoplovstva zahvalnice su dobili prof. dr Branislav Jojić, prof. dr Zoran Bojanić, prof. dr Jovan Janković, prof. dr Boško Rašuo, prof. dr Zoran Stefanović, prof. dr Slavko Pešić, prof. dr Zlatko Petrović, prof. dr Slobodan Stupar i prof. dr Aleksandar Pantović.

Za izuzetan doprinos u obrazovanju kadrova u oblasti vazduhoplovstva Zahvalnicu su dobili profesor Slobodan Gvozdenović sa Saobraćajnog fakulteta, Akcionarsko društvo Orao, Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović, Fabrika aviona Utva, Vojnotehnički institut, Muzej vazduhoplovstva Beograd, Vazduhoplovna akademija, Jat Tehnika, Kompanija ACS 45. Za izuzetnu podršku organizaciji obeležavanja Jubileja zahvalnica je uručena i profesoru Cvetku Crnojeviću, prodekanu MF za finansije.

Uoči Svečane akademije, ispred Aerotehničkog instituta MF, svečano je otkriven školski-borbeni avion „Jastreb“ J-21, poklon Ministarstva odbrane RS i Muzeja vazduhoplovstva. Avion je postavljen na postamentu visine šest metara u blagom uzletu, čime se stvara utisak da zaista leti. Letelica je domaće proizvodnje, a u projektovanju i izradi svojevremeno su učestvovali i inženjeri sa Katedre za vazduhoplovstvo. Avion će kao nastavno sredstvo biti na raspolaganju studentima, koji sada imaju priliku i da praktično upoznaju najvažnije delove aviona.

Reč, dve o Katedri za vazduhoplovstvo

Mašinski fakultet u Beogradu, kao najveća i najstarija institucija u oblasti obrazovanja inženjera mašinstva u Srbiji i na Balkanu, jedini školuje visokostručne kadrove u oblasti vazduhoplovstva.

Redovna nastava na Vazduhoplovnoj grupi Mašinsko-elektrotehničkog odseka Beogradskog univerziteta počela je školske 1937/1938. godine. Od tada do danas Katedra je iškolovala ukupno 2874 vazduhoplovca i to: 2405 diplomiranih inženjera mašinstva (vazduhoplovnog odseka, potom vazduhoplovnog smera, pa odseka za aerotehniku, pa aerokosmotehnike i na kraju vazduhoplovstva), 144 master inženjera mašinstva (99 u oblasti vazduhoplovstva i 45 u oblasti informacionih tehnologija), zatim 229 magistara tehničkih nauka i 96 doktora tehničkih nauka u oblasti vazduhoplovstva.

Katedra za Vazduhoplovstvo je jedna od 24 katedre na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Obrazovanje stručnjaka u oblasti vazduhoplovstva sprovodi se kroz Osnovne akademske, Master akademske i Doktorske studije. Vazduhoplovstvo u sebi integriše veliki broj različitih naučnih disciplina. Prateći trendove savremenog sveta, danas se Katedra za Vazduhoplovstvo na svim nivoima, pored obrazovanja vazduhoplovnih stručnjaka na Modulu za vazduhoplovstvo, bavi i obrazovanjem stručnjaka u oblasti informacionih tehnologija na Modulu Mašinstvo i informacione tehnologije.

Katedra za Vazduhoplovstvo s ima 20 članova, od kojih je 12 nastavnika (6 redovnih profesora, 2 vanredna profesora i 4 docenta), 4 saradnika i 3 laboranta.

Pored neospornog intelektualnog potencijala ljudi sa velikim iskustvom, Katedra poseduje i laboratorije značajnih mogućnosti.

Katedra u svom sastavu ima 10 laboratorija, među kojima su Laboratorija za aerotehniku, Laboratorija za nadzvučnu aerodinamiku, Laboratorija za opremu i sisteme vazduhoplova, Laboratorija za propulziju, Laboratorija za konstrukciju i čvrstoću, Laboratorija za aeroelastičnost, Laboratorija za proračunsku aerodinamiku, Laboratorija za kompjutersku analizu konstrukcija, Laboratorija za kompozitne konstrukcije i Laboratorija za kompjuterske i informacione tehnologije.

Skup svih neophodnih resursa: ljudi, laboratorija i znanja, omogućava realizaciju ksperimenata od projektovanja, preko izrade modela do ispitivanja.

Mašinski fakultet u Beogradu

Govor slike

Budućnost je u akumulaciji energije i njenom skladištenju bez gubitaka
Sve je više distribucija energije sa tačkama za dopunu, odnosno autonomno snabdevanje energijom
Praksa zahteva istovremeno korišćenje što više različitih energetskih izvora
Problem sa baterijama kada završe svoj vek
Stalna potraga za novim, ekonomičnijim energetskim izvorima je preokupacija stotina naučnika, stručnjaka, ali i amatera i zanesenjaka