Četvrtak, 25. april 2024.

Kratka istorija rasvetnih tela ili saveti

Napretkom tehnologija, čovek sve više produžava dan, odnosno dnevnu svetlost. Danas je nezamisliv život u našim domovima bez električne struje i svetla. Svima je poznato šta je svetlo i kako ono nastaje, ali evo i stručne definicije svetla: Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje pobuđuje mrežnicu u čovekovom oku i time stimuliše u organizmu osećaj vida.

Od ukupnog toka energije što zrači neki izvor svetlosti, samo deo ima sposobnost da posredstvom oka izazove u čovekovom organizmu vizualni osećaj svetlosti. Taj se deo naziva svetlosni tok, a to su elektromagnetska zračenja vidljivog spektra. Vidljiva elektromagnetska zračenja izazivaju u organizmu osim osećaja svetla i doživljaje boja.

Gledano iz perspektive osvetljavanja našeg životnog prostora, rasvetu delimo na klasičnu, halogenu, fluorescentnu i od nedavno - LED rasvetu.
Svi ovi oblici rasvete imaju dve zajedničke crte: osvetljavaju prostor i za svoj rad koriste električnu emergiju.

Klasična rasveta - inkadescentne sijalice

Ovo je najraširenija i kod nas najpoznatija rasveta. Sastoji se od staklenog balona i volframove usijane niti. Svetlost nastaje tako što struja teče kroz tu nit i usijavajući se, pored grejanja, daje i svetost.

Ove sijalice imaju široku primenu i proizvode se u različitim rešenjima. Grlo sijalice ima funkciju nosača sijalice i kao kontakt električne energije. U domaćinstvu se najviše koriste E27 i E14, dok su E27 najšire primenjene (plafonjere, zidne i druge stone lampe… ). Ako nam je potrebna sijalica velike jačine i to više od 200W onda se koriste grla E40.

Posebna podgrupa običnih sijalica su reflektorske, koje služe za usmeravanje svetlosnog toka u željenom pravcu, dok širinu svetlosnog snopa određuje vrsta reflektora.
Iskorišćenost običnih sijalica je relativno mala, svega 5-10 odsto, a sva preostala energija pretvara se u toplotnu. Daju solidno svetlo, a pošto su vrlo jeftine i moguće ih je kupiti u gotovo svim trgovinama, i danas (2017) su najčešće korišćena vrsta rasvete u domaćinstvima. Vek trajanja je 1.000 radnih sati.

Halogena rasveta

Danas sve popularnija i sve raširenija halogena rasveta za razliku od klasične, daje kvalitetnije svetlo (prirodnije) uz manju potrošnju električne struje.
Da bi se to postiglo, u gasno punjenje unutar staklenog balona dodaju se brom, hlor ili jod, čime se sprečava potamnjenje balona i osigurava konstatan svetlosni tok.
Zbog manjih dimenzija sijalice, stvaraju se veće kreativne mogućnosti uređenja prostora. Jedina zamerka je veliko zagrevanje koje na staklenom balonu može dostići i 250C stepeni. Danas je halogena rasveta dostupna u svakoj opremljenijoj trgovini uz prihvatljivu cenu, a rok trajanja ovih sijalica je nešto duži u odnosu na klasičnu i iznosi 4.000 radnih sati. Za istu količinu svetla, halogena sijalica potroši gotovo duplo manje električne energije od klasične.

Dobar su izbor za osvetljavanje kupatila, radnog prostora u kuhinji ili na radnim (pisaćim) stolovima i uopšte na mestima gde vam je potrebno dobro osvetljenje.

Ne koriste klasično grlo, već imaju takozvano bajonet grlo gde je potrebno sijalicu zakrenuti levo ili desno kako bi se spojila sa kontaktima ili opcija sa muško/ženskim priključkom (nešto kao utikač i utičnica). Postoje dve vrste halogenih sijalica - standardne 220-230V i niskonaponske 12V.

Fluorescentna rasveta

Ovaj oblik rasvete više je raširen u industriji nego u domaćinstvima, ali vrlo često se zbog svog kvalitetnog i oku ugodnog svetla koristi i u kuhinjama, kupatilima, radionicama, garažama…

Za razliku od obične sijalice ili halogene, ovde se do svetlosti dolazi na nešto složeniji način. Unutar staklenog balona svetlost se generiše u živinim parama pri čemu se stvara UV zračenje koje se uz pomoć fosfora kojim je premazana unutrašnjost balona pretvara u svetlost. Ove sijalice se ne priključuju direktno na naponsku mrežu već koriste prigušnice i startere koji na početku rada proizvode veći napon, a koji je kasnije normalan. Proizvode se u tri standardna oblika, okrugle, ravne (cevi) i U-oblik. Njihov vek trajanja je 8.000 radnih sati.

Postoji određena podgrupa fluorescentnih sijalica, a to su fluokompaktne, poznatije kao štedne.

Imaju slične tehničke karakteristike kao i standardne fluorescentne cevi, jedino im je svetlosni snop više zavisan od temperature okoline i položaju gorenja. Kompaktne fluorescentne cevi su opremljene elektronskim sklopom koji osigurava paljenje i gorenje bez treperenja. Ugrađuju se na isti način kao i klasične sijalice a elektronika osigurava 500.000 paljenja. Ove fluokompaktne sijalice mogu da zamene klasične bez potrebe za preuređenjem instalacije ili rasvetnog mesta.

LED rasveta

Donedavno je ovo bila naučna fantastika ali danas se sve više koriste za osvetljenje u našim domovima. Svetlo, kako bi se reklo „bez boje i mirisa“, pruža savršenu osvetljenost prostora. Mali je potrošač električne energije, a za razliku od ostalih sijalica ima minimalno zagrevanje, nema UV zračenja, mala je i ima neverovatno dug vek trajanja oko 100.000 radnih sati.

LED tehnologija sama po sebi i nije tako nova s obzirom da je reč o pronalasku iz 60-ih godina XX veka, a izašla je iz istraživačkih laboratorija General Electrica. Rasvetna tela LED u principu uopšte nisu sijalice, već je reč o čipu koji emituje svetlost kada dpbije električnu energiju. Boja svjetlosti zavisi od materijala u čipu.

Zbog svojih malih dimenzija pruža neslućene mogućnosti u dizajniranju rasvetnih tela, nameštaja i uopšte osvetljenja interijera. U svakom slučaju LED sijalica jeste rasveta budućnosti.

Govor slike

Budućnost je u akumulaciji energije i njenom skladištenju bez gubitaka
Sve je više distribucija energije sa tačkama za dopunu, odnosno autonomno snabdevanje energijom
Praksa zahteva istovremeno korišćenje što više različitih energetskih izvora
Problem sa baterijama kada završe svoj vek
Stalna potraga za novim, ekonomičnijim energetskim izvorima je preokupacija stotina naučnika, stručnjaka, ali i amatera i zanesenjaka