Četvrtak, 25. april 2024.

Ipak, gledajući baterijsku lampu malo ko bi pretpostavio da se jedan čovek zahvaljujući njoj obogatio. To je bio njen izumitelj Konrad Hjubert, koji je krajem 19. stoleća radio u jednoj američkoj kompaniji za proizvodnju baterija. Vlasnik ove kompanije Džošua Lajonel Kouen izmislio je u to vreme „svetleći cvet”, odnosno posudu sa baterijom čiji je elektricitet, pritiskom na dugme, stvarao svetlost u veštačkom cvetu smeštenom na sredini činije.

Kratka istorija rasvetnih tela ili saveti

Napretkom tehnologija, čovek sve više produžava dan, odnosno dnevnu svetlost. Danas je nezamisliv život u našim domovima bez električne struje i svetla. Svima je poznato šta je svetlo i kako ono nastaje, ali evo i stručne definicije svetla: Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje pobuđuje mrežnicu u čovekovom oku i time stimuliše u organizmu osećaj vida.

Uporedo sa napretkom tehnologije, baterije, kao izvor energije, su doživele razne varijacije i oblike – od blata pa sve do kafe i vode. Naravno, to nije razlog da se ne proba još nešto.

Istraživači sa univerziteta u centralnoj Floridi, su možda na najboljem putu da naprave najlakšu moguću bateriju, do sada. Osnovni materijal: smrznuti dim! Međutim, svi koji se bave ovim poljem istraživanja znaju za drugo ime – Aerogel.

Osam srpskih naučnika predvode istraživački projekat razvoja biogoriva iz algi, čija bi prozvodnja u budućnosti mogla da postane komercijalna. Projekat koji podržava NATO program „Nauka za mir i bezbednost”, (Science for Peace and Security – SPS), sprovodi se u beogradskom Institutu za multidisciplinarna istraživanja, u kooperaciji sa britanskim Mančesterskim univerzitetom i Univerzitetom Bejlor iz SAD.

Praveći značajan korak ka poboljšanju isporuke električne energije pocev od gradskih mreža do regenerativnog kočionog sistema kod hibridnih vozila, istraživači sa UCLA Henry Samueli škole inženjerstva i primenjene nauke, sintetizovali su materijal koji pokazuje visoku sposobnost, kako za brzim skladištenjem, tako i otpuštanjem energije.

U članku objavljenom 14. aprila u recenziranim novinama Nature Materials, tim, predvođen profesorom za nauku o materijalima i inženjerstvom Bruce Dunnom, definisao je karakteristike sintetizovane forme niobijum oksida – jedinjenja zasnovanom na elementu koji se koristi u izradi nerđajućeg čelika, koji ima sposobnost da skladišti energiju. Materijal bi se koristio kao superkondenzator, uređaj koji kombinuje visoki kapacitet skladištenja litijumovih jonskih baterija, i brže isporuke energije, koju poseduju obični kondenzatori.

...A tek plastika i plastične vrećice, koji nam predstavljaju problem samo zbog naše aljkavosti. Prvo ih koristimo neracionalno, a onda ih ne bacimo u neki koš ili kontejner. I onda, jer smo ih bacili onako slobodno i jer ih raznosi vjetar, kriva je plastika, a ne mi aljkavo uljuljani u lijenost! Kada bi samo znali koliko je života spasila upravo plastika i koliko je gladnih nahranjeno jer se nakon uvođenja higijenskog pakiranja sve manje hrane kvari i sve više je ostajalo za prehranu.

Profesor dr Viktor Simončič (Hrvatska)
međunarodni stručnjak za životnu sredinu i održivi razvoj

Govor slike

Budućnost je u akumulaciji energije i njenom skladištenju bez gubitaka
Sve je više distribucija energije sa tačkama za dopunu, odnosno autonomno snabdevanje energijom
Praksa zahteva istovremeno korišćenje što više različitih energetskih izvora
Problem sa baterijama kada završe svoj vek
Stalna potraga za novim, ekonomičnijim energetskim izvorima je preokupacija stotina naučnika, stručnjaka, ali i amatera i zanesenjaka